Skip to main content

Novogodišnji koncert Bečke filharmonije

Najava novogodišnjeg koncerta 2024

Svakog prvog januara, još od 1939. godine, Bečka filharmonija ispuni hol Muzikferajna (Musikverein) melodijama koje prenose radio televizije u preko devedeset zemalja, a koje sluša približno 50 miliona ljudi, tako čineći jedan od njapraćenijih anuelnih događaja - novogodišnji koncert. Posvećen muzici porodice Štraus, svojim laganim i razigranim melodijama koncert opčinjava slušaoce decenijama, a valceri, marševi i polke su u rukama najuvaženijih svetskih dirigenata. Koncert bez izuzetka poćinje u 11:15, a neizostavno se završava kadencom „Radeckog marša“.

48 Koncert

 

54 Orkestar Becke filharmonije

Međutim nije tako počelo. Naime, muzika porodice Štraus nije bila redovna na repertoaru filharmonije. Izvedba njihovih dela, prevashodno Johana Štrausa II, je uzela maha tek nakon 1921. godine, prilikom otrkivanja spomenika Johanu Štrausu mlađem. Ona je rasla tokom 1925. na stogodišnjicu kompozitorovog rođenja, a dostigla svoj vrhunac pod vođstvom Klemensa Krausa koji je između 1929. i 1933. godine anuelno održavao koncert posvećen muzici Štrausa. Tako su postavljeni temelji za nastanak bečke muzičke tradicije. Nažalost, prvi koncert nije upamćen po lepoti muzike već po političkoj pohlepi i ratnom zlu. On je održan 31. decembra 1939. i ujedno je i jedini novogodišnji koncert održan na poslednji dan godine. Sav zarađen novac je dat u nacističke ratne priloge (Kriegswinterhilfwerk). Svi muzičari jevrejskog porekla su izbačeni iz orkestra.

53 Naci koncert

Nakon rata filharmonija je nastavila sa radom, ali sad je dirigovao Jozef Krips jer je Krausu data dvogodišnja zabrana nastupanja od strane saveznika. Klemens Kraus se vratio na poziciju dirigenta na kojoj je ostao sve do svoje smrti 1954. godine. dirigujući pritom na još sedam ovakvih koncerata. Malo pre prvojanuarskog koncerta naredne godine odlučeno je da će naslednik dirigentske pozicije biti prvi čovek orkestra, koncertmajstor Vil Boskovski. Pod njegovom palicom je održano čak 25 novogodišnjih koncerata (1955-1979) što je najviše nastupa jednog dirigenta pred Bečkom filharmonijom. To je rekord koji će to uvek i ostati zato što se nakon njegove ostavke pravila malo menjaju.

50 Orkestar 2


Zbog zdravstvenih razloga oktobra 1980. Vil Boskovski otkazuje učešće na novogodišnjem koncertu. Njegovo mesto preuzima Lorin Varencov Mazel, američki dirigent, koji će oblikovati koncertnu muziku sve do 1986. godine. Nakon toga, doneta je odluka da se svake godine da prilika drugom dirigentu da predvodi glavni orkestar Beča na njihov najvažniji nastup u godini. Prvo je tu ulogu uzeo Herbert fon Karajan, a nakon njega su se nizali najtalentovaniji muzičari sveta. Među njima su bili: Karlos Klajber, Klaudio Abado, Zubin Mehta, Rikardo Muti, Daniel Barenboim, Gustavo Dudamel, Franz Velser-Most, Žorž Pretr, Seidži Ozava i drugi. Neki od njih su se vraćali na scenu Muzikferajna, a najviše od svih Rikardo Muti (1993, 1997, 2000, 2004, 2018, 2021). Ovogodišnji koncert će biti u rukama nemačkog dirigenta Kristijana Tilemana koji je već 2019. dirigovao orkestrom. Program koncerta se nije menjao i uvek je sadržao najkvalitetnije primere muzičkog opusa Štrausovih, ali njegov najpoznatiji deo, tradicionalni završetak, nije uvek bio kruna koncerta.

51 Mehta


Valcer Johana Štrausa II „Na lepom plavom Dunavu“ i „Radecki marš“ njegovog oca imenjaka predstavljaju vrhunac ove novogodišnje svečanosti i isključivo se sviraju redosledom kojim su ovde napisani. Oni su jedni od simbola koncerta i tapšanje publike tokom „Radeckog marša“ je praksa koja ljude odmah asocira na ovaj događaj, ali oni nisu oduvek bili uključeni. „Na lepom plavom Dunavu“ je prvi put odsviran 1945. godine, a naredne godine je na koncertu debitovao i „Radecki marš“. Tada je filharmonijom rukovodio Josef Krips, a marš je izveden pre valcera. Oni međutim nisu svirani svake godine i tek od 1958. postaju regularan bis i završetak koncerta. U ovoj tradiciji su napravljena samo dva izuzetka. Vil Boskovski je 1967. izveo „Na lepom plavom Dunavu“ kao deo nestalnog programa u čast stogodišnjice kompozicije, a njeno mesto u bisu je zamenila polka istog kompozitora „Pod gromovima i munjama“ („Unter Donner und Blitz“ ). Drugo istupanje se dogodilo 2005. kada je Lorin Mazel izostavio „Radecki marš“ kao gest saučešća sa Jugoistočnom Azijom koju je pogodio zemljotres praćen tsunamijem prilikom čega je nastradalo više od 200 000 stanovnika različitih zemalja. Pored dva stalna bisa postoji i jedan manje poznat koji se izvodi pre valcera, a posle najavljenog programa. Pre početka koncertnog bisera, „Na lepom plavom Dunavu“, dirigent održava kratko obraćanje publici, tradicija koju je uveo Vil Boskovski, a nakon valcera napušta scenu. Po povratku na scenu dirigent daje znak za početak marša čim na nju zakorači i muzika se ori pre nego što dirigent stigne do podijuma. Ovoj neobičnoj tradiciji je mali zaokret dodao Daniel Banerboim koji je tokom marša prolazio kroz orkestar i rukovao se sa svim izvođačima.

56 Barenboim


Muzika Johana Štrausa starijeg i njegovih sinova Johana II, Jozefa i Edvarda čini program koncerta od 14 do 20 kompozicija, ali su se i dela drugih kompozitora takođe povremeno čula u rascvetanoj dvorani Muzikferajna. Kompozicije drugih austrijskih kompozitora se nekad izvode, ali se sviraju i dela muzičkih velikana poput Vagnera, Verdija, Štrausa (ali Nemca ), Čajkovskog...Takođe je 2009. odsvirana „Oproštajna simfonija“ Jozefa Hajdna povodom 200 godina od njegove smrti, a 2020 je prvi put izvedena Betovenova muzika povodom 250 godina od kompozitorovog rođenja. U nekoliko navrata je nastupao i hor bečkih dečaka pevajući uz melodije popularnih polki (npr. „Tritsch Tratsch Polka“, „Feuerfest“). U drugom delu koncerta gledaoci širom sveta mogu da uživaju u plesnim tačkama bečkog baleta.

 

52 Hor decaka

 

55 Balet

Sama zlatna hala prima preko 1700 gledalaca koji su imali sreće da budu izvučeni na lutriji. Nažalost za novogodišnji koncert Bečke filharmonije nije lako nabaviti karte. Koncert je toliko popularan da se prijave za lutriju vrše godinu dana u napred, te se sada već prijavljuje za 2024/25. godinu. Oni koji budu izvučeni će platiti kartu između 35€ i 1200€. Za koncerte koji se održavaju 30. i 31. decembra su karte malo jeftinije (20€-495€ i 25€-860€). Program ovih koncerata je isti kao program glavnog prvojanuarskog koncerta. Iako je teško nabaviti kartu, koncert ipak sluša 50 miliona ljudi širom sveta u preko 90 zemalja. U Austriji koncert emituje ORF (austrijska radio televizija), a kod nas RTS. Ukoliko želite da slušate novogodišnji koncert možete ga pratiti na prvom programu RTS-a od 11:15 i tako ispuniti prvi dan 2024. veličanstvenim zvukom Bečke filharmonije.

49 Sala Musikveraina

 

Petar Adamović, klavir, IV godina SMŠ
klasa prof. Mirjana Pavković

  • Датум креирања: .