Seikilov skolion

Seikilov skolion je najstarija sačuvana kompletna kompozicija sa notnim zapisom. Pronađena je u obliku epitafa (nadgrobnog natpisa), na području antičkog grčkog grada Tralesa (na mestu današnjeg Ajdina, Turska) i datira iz samog početka nove ere, mada postoji mogućnost da je i starijeg porekla.

Tonovi su zapisani slovima grčkog alfabeta, a ritam je označen tačkicama i crtama iznad slova.

Osim glavnog teksta pesme, koji glasi:

                            Ὅσον ζῇς φαίνου                            
μηδὲν ὅλως σὺ λυποῦ
πρὸς ὀλίγον ἔστι τὸ ζῆν
τὸ τέλος ὁ χρόνος ἀπαιτεῖ.

-Dok živiš, sijaj.

Ne tuguj ni za čim.

Jer život traje kratko,

a vreme zahteva svoj kraj.

na spomeniku je ispisan i propratni tekst:

"Ja sam slika u kamenu. Seikil me je stavio ovde, gde sam večni simbol besmrtnog sećanja.";

 a zatim i posveta/potpis:

"Seikil, Euterpi" ili "Seikil, sin Euterpe".

Ova jednostavna i kratka melodija često je odličan primer za starije lestvice u muzičkoj literaturi. Meni je privukla pažnju u udžbeniku za solfeđo za III godinu Vladimira Jovanovića, gde je navedena kao primer za dorski modus, nakon čega me je sećanje odvuklo i do prvih nekoliko časova istorije muzike gde je takođe pomenuta.

Skolion je bila pesma koja se uz liru pevala na gozbama, često specifičnog etosa. Etos je starogrčka filozofija da na etički karakter svake osobe može uticati vrsta muzike (uključujući skalu ili tonalitet u kojoj je komad).On se u slučaju ove melodije koleba između dve krajnosti: tuge i radosti. Ovaj efekat stvara umereni etos – ni srećan ni tužan – umesto toga tekst podstiče veru i vedrinu u suočavanju sa neizbežnošću smrti.

Istorija samog spomenika je takođe interesantna; prvi put je pronađen 1883. godine, nakon čega je nestao, a priča se da ga je čuvala žena direktora firme koja se na tom mestu gradila. Kada ga je V.M. Remzi, prvi arheolog koji ga je proučavao, pronašao "bio je slomljen na dnu njegova osnova je odsečena da bi mogla da stoji i služi kao postolje za saksije gospođe Purser". Kasnije je bio čuvan u mnogim muzeijma, a danas je izložen u Nacionalnom muzeju Danske. 

Iako postoji standardna transkripcija starogrčkog notnog zapisa ove melodije, postoje mnoga neslaganja oko prirode samog melodijskog materijala. Postoji nekoliko ritmizacija ove melodije i ne može se sa sigurnošću ograničiti starocrkvenim modusima. Ipak, ova melodija produžava svoj uticaj kroz raznovrsne interpretacije, korišćena je u filmovima i igricama, i najautentičniji je primer muzike starih civilizacija.

Seikilov skolion u interpretaciji umetničkog ansambla San Antonio: 

Kompozicija Kire Rugen "Remembering Seikilos" je inspirisana Seikilovim skolionom:  

Miljana Goljović,klavir,IV godina SMŠ

klasa prof. Sandra Predojević Babić